1796
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1796 на Викимедијиној остави.
| |
1796. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. јануар — У Батавијској Републици одржани избори за Националну скупштину, први општи избори у модерном смислу речи и једини такве врсте у 18. веку.
- јануар — Султан дао погубити румелијског беглербега због неуспешног похода против видинског одметника Пазваноглуа.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Група патриотских аристократа, Друштво патриотских пријатеља уметности, основала галерију слика, данашњу Националну галерију у Прагу.
- 9. фебруар — Кинески цар Ђианлонг у доби од 84 године, након 60 година на пријестолу, формално абдицира у корист свог сина који преузима пријесто као цар Јиакинг - али задржава фактичку власт до смрти 1799. као почасни цар.
- 16. фебруар — Рат Прве коалиције – Инвазија Цејлона: Британци преузимају Коломбо од Холанђана. Цејлон остаје британски до 1948. Британци преузимају протекторат и над Малдивима. Ове године су Холанђанима узели и молучко острво Амбон (до 1802).
- 29. фебруар — Ступио на снагу Јаyов уговор о трговини и пријатељству између САД и УК.
- 29. фебруар — Основана Краљевска дворска јавна библиотека, данашња Библиотеца Национал де Португал.
- фебруар/март — У Срему се окончава Иришка куга, која је трајала од летос.
- фебруар/март — У Кини почиње Побуна Белог лотоса (до 1804).
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Ген. Наполеон Бонапарте добио команду за поход у Италију (креће 11. 3.)
- 4. март — Генерал Павле Давидовић унапређен у подмаршала, добија корпус у Италији под Вурмсером.
- 9. март — Удова Јосзфине де Беаухарнаис се удала за генерала Наполеона Бонапарту.
- 18. март — Обезвређени асигнати у Француској замењени са Промессес де мандатс территориауx.
- 26. март — Стрељан вођа вандејских устаника Франçоис де Шарет.
- 27. март — Наполеон Бонапарта преузима у Ници Армију Италије.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Повластице Селима III Србима у Београдском пашалуку: ресавски кнез Петар постао врховни кнез, први у новијој историји, изабрани оборкнезови 12 нахија на које се преноси прикупљање пореза.
- 12. април — Битка код Монтеноте
- 13. април — 14. април — Битка код Милезима
- 14. април — 15. април — Битка код Дегоа
- 14. април — Почиње Други руско-перзијски рат: након прошлогодишњег персијског пустошења у Грузији, Русија жели збацити антируског Мухамед-хан Каџара и поставити његовог брата Муртазу Коли-хана, поход води Валеријан Зубов.
- 21. април — Битка код Мондовија је француска победа над Сардинцима која им отвара пијемонтску равницу.
- 21. април — Битка код Мондовија
- 23. април — Британци узели без отпора Холанђанима Стаброек, данашњи Георгетаун у Гвајани.
- 26. април — Французи прогласили ефемерну Републику Албу у истоименом граду у Пијемонту.
- 27/28. април — Случај лyонске поште: разбојници у близини Париза опљачкали седам милиона ливри намењених Армији Италије.
- 28. април — Пијемонт-Сардинија напушта Прву коалицију.
Мај
[уреди | уреди извор]- 7.мај — Војвода Модене Ерцоле д'Есте бежи у Венецију.
- 7 мај — Битка код Фомбија: Французи прелазе на северну обалу реке По, Аустријанци се повлаче према реци Ада.
- 10. мај — Битка код Лодија - Наполеон поразио аустријску позадину (Вукасовић), али главнина прешла реку Адда.
- 10. мај — Руска војска узима Персијанцима Дербент у Дагестану.
- 10. мај — У Француској ухапшен Франсоис-Ноел Бабеуф, који је спремао Заверу једнаких (Бабеуфа сматрају пракомунистом).
- 10. мај — Битка код Лодија
- 14. мај — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
- 14. мај — Лекар Едуард Јенер проводи прву вакцинацију против великих богиња у Енглеској.
- 15. мај — Рат Прве коалиције: Француске трупе под Наполеоном Бонапартеом улазе у Милано. Истог дана закључен Париски уговор: пијемонтски краљ признао француски посед Савоје и Нице, слободан пролаз француској војсци.
- мај — Према писму црногорског владике Петра Бечу, Наполеон Бонапарта је послао ескадру у албанске воде и неколико стручних лица скадарском Махмуд-паши Бушатлији, који га помажу као одметника од султана, и у сукобима с Црногорцима на лето.
- 30. мај — Битка код Боргхета: Французи прелазе Минцио, Аустријанци се повлаче у Тренто, остављају јак гарнизон у Мантови.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Рат Прве коалиције: Након неколико месеци неслужбеног прекида ватре, француске трупе прелазе Рајну како би нанеле одлучујући ударац аустријским трупама у Немачкој, чиме почиње овогодишња Рајнска кампања. Француски команданти су Јоурдан и Мореај се надају продрети до Беча, Наполеонов италијански поход има споредну улогу у овом плану.
- 1. јун — Француске трупе улазе у млетачку Верону, након Наполеонових претњи.
- 1. јун — Тенеси је 16. држава САД.
- 12. јун — Французи улазе у папину Ромању.
- 13. јун — Руси заузимају Канат Баку.
- 23. јун — Болоњско примирје између Француске и Папинске државе: Французи добијају новац, робу, уметничка дела, као и Болоњу, Ферару и Анкону.
- 24. јун — Битка код Кехла: Французи осигурали мостобран преко Рајне, преко пута Стразбура.
- јун — Дагоберт Сигмунд вон Вурмсер добија хабзбуршку команду у Италији.
- 30. јун — Побуна против Француза у Лугу код Равене - Французи повратили град 7. јула и опљачкали га.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Скупштина црногорских главара на Цетињу, одлучено да се пружи отпор Махмуд-паши ако нападне Црну Гору и Брда. Такође је донета Стега, основа законика и уједињења црногорских племена, потврђена на Преображење 6/17. августа.
- 4. јул — Французи опсели Мантову.
- 11. јул — У складу са Јаyовим уговором, Американци преузимају од Британаца Форт Детроит, Форт Лерноулт и околна насеља.
- 11. јул — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе.
- 16. јул — Французи заузимају Франкфурт на Мајни.
- 21. јул — Мунго Парк је, након великих тешкоћа, први западњак који је стигао до централног дела реке Нигер. Подручјем влада Царство Бамана (Бамбара).
- 22. јул — Битка на Мартинићима, Црногорци и Брђани потукли турску војску скадарског Махмут-паше Бушатлије (види Говоре Петра I Петровића Његоша пре бојева на Мартинићима и Крусима).
- 15. јул — Директоријум објављује да су "умирене невоље на западу" (крај Другог Вандејског рата).
- 29. јул — Вурмсерове аустријске снаге у трокраком нападу са Алпа у правцу Мантове - Наполеон мора 1. 8. прекинути опсаду како би се суочио с овим.
- 30. јул — На скупштини при цркви Светог Ђорђа у Книнском пољу, архимандрит Герасим Зелић изабран за генералног викара; у ово време архимандрит Симеон Ивковић из Херцег Новог изабран за далматинског епископа под млетачком влашћу.
Август
[уреди | уреди извор]- 3 - 4. август — Битка код Лоната: Наполеон поразио Гвоздановића.
- 5. август — Битка код Кастиглионеа: Наполеон је поразио и Вурмсера, који се мора повући - Наполеон може поново опсести Мантову.
- 6. август — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт у Црној Гори.
- август — Осман Пазваноглу послао одред војске против Хафис-аге у Нишу (без успеха), обећава београдским јаничарима да ће ићи и на Београд, што је претња и Хаџи Мустафа-паши и Србима.
- 9. август — У Сундерланду отворен Веармоутх Бридге, гвоздени мост распона 72 м.
- 10. август — Побуњени сељаци упали у самостан св. Петра у Блуденцу и убили званичника Игназ Антон вон Индермауера и још двојицу.
- 17. август — Капитулација у заливу Салданха: предала се батавијска флота послата да од Британаца поврати Колонију Рта добре наде.
- 18. август — Рат Прве коалиције: Други споразум у Сан Иделфонсу којим Шпанија склапа савез са републиканском Француском против Британије.
- 24. август – Битка код Амберга - Битка код Амберга је француски пораз и прекретница кампање.
- 25. август — Француска и Баден закључили сепаратни мир - територије на левој обали Рајне препуштене Француској, високе репарације.
- 28. август — 5. септембар — Њуфоундландска експедиција: франко-шпанска флота узнемирава Британце у данашњој Канади.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Јеврејска еманципација у Батавијској Републици.
- 2. септембар — Царски град Нирнберг се ставља под пруску власт.
- 3. септембар — Рат Прве коалиције: Битка код Вирзбурга у којој аустријски надвојвода Карло наноси пораз француским трупама генерала Јоурдана и тера их на повлачење из јужне Немачке.
- 4. септембар — Битка код Роверета: Наполеон поразио Давидовића.
- 8. септембар — Битка код Бассана: Французи поразили други аустријски покушај деблокаде Мантове. Wурмсер се склања са својим трупама у пренапучену тврђаву, што изазива велики број мртвих од болести.
- 8. септембар — Битка код Басана
- 11. септембар — У Санкт Петербургу пропадају преговори о зарукама шведског краља Густаф IV Адолф и Александре Павловне, јер Густав не одобрава да она задржи православну веру.
- септембар — Папа прекинуо спровођење услова Болоњског примирја са Француском.
- 16 - 19. септембар — Битка код Лимбурга је француски пораз - практично крај Рајнске кампање у северном делу. Погинуо је млади генерал Франсоис Северин Марцеј.
- 17. септембар — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио је америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање.
- 17. септембар — Амерички председник Џорџ Вашингтон, неколико месеци пре истека другог мандата, објављује своју Опроштајну посланицу упозоравајући своје насљеднике да се "клоне странчарења и уздржавају од уплитања у вањскополитичке кризе".
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Битка код Бибераха
- 3. октобар — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.
- 3. октобар — Битка на Крусима, важна црногорска победа над Турцима. Махмуд-паша Бушатлија поражен и убијен. Пре овога Турци побеђени и на Лопатама код Лијеве Ријеке. Убрзан процес уједињавања Црне Горе и Брда, владика Петар И може поставити темеље црногорској државности[8]. Петар ИИ опевао догађаје у "Огледалу српском".
- 6. октобар — Шпанија објављује рат Великој Британији. Британци се повлаче с Корзике како би се концентрисали код Трафалгара.
- октобар — Џејн Остин почиње писање прве верзије Приде анд Прејудице.
- 16. октобар — На Моденском конгресу проглашена Циспаданска Република, од Војводства Модена и Регио и папиних легација Бологна и Ферара (догодине део Кисалинске Републике).
- 19. октобар — Французи освајају Бастију, престоницу Англо-корзиканског краљевства.
- 19. октобар — Битка код Емендингена је француски пораз у Немачкој - преко Рајне се морају повући на једном месту, у Хинингену.
- 19. октобар — Французи се вратили на Корзику.
- 24. октобар — Рат Прве коалиције: Битка код Шиленгена у којој аустријски надвојвода Карло наноси пораз француском генералу Јеану Мореауу терајући га на повлачење преко Рајне чиме је окончана Рајнска кампања.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Пунолетство шведског краља Густава IV Адолфа, непопуларни члан Тајног савета Густаф Адолф Реутерхолм убрзо протеран.
- 4. новембар — Трећи по реду избори за председника САД, први на коме се бирало између двојице супростављених кандидата из различитихс странака - потпредседник Јохн Адамс, федералист, побеђује Томаса Џеферсона из Демократско-републиканске странке, који је истовремено изабран за потпредсједника.
- 4. новембар — Триполиски уговор о миру и пријатељству између САД и бега Триполија (кршење уговора ће 1801. довести до Првог берберског рата).
- 6. новембар — Друга битка код Басана: у новој офанзиви, Алвинцзијеви Аустријанци потиснули Французе.
- 6. новембар — Друга битка код Басана
- 6 - 7. новембар — Битка код Калиана: Давидовић поразио Ваубоиса.
- 12. новембар — Битка код Цалдиера је први Наполеонов неуспех.
- 15. новембар — 17. новембар – Битка код Арколе
- 15. новембар — Бонапарта прогласио Транспаданску Републику у бившем Миланском Војводству.
- 17. новембар — Рат Прве коалиције: Битка код Арколе - француске снаге Наполеона Бонапартеа потукле Аустријанце у Италији, пропао и трећи покушај деблокаде Мантове.
- 17. новембар — Умрла руска царица Катарина Велика, наслеђује је син Павле (до убиства 1801). Многи политички затвореници су ослобођени, обустављен рат против Персије, војне реформе по узору на Пруску.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Опозвана руска армија која је ратовала против Персије.
- 13. децембар — Бивши руски цар Петар III пренесен у Петропавловску тврђаву.
- 16. децембар — На поласку из Бреста у Ирску потонуо француски брод Ссдуисант са преко 600 људи.
- 29. децембар — Пропаст Ирске експедиције, покушаја помоћи побуњеницима у Ирској.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Пакрац проглашен трговиштем с правом одржавања четирију годишњих сајмова.
- Универзитетска штампарија Пештанског универзитета добила привилегију за штампање књига ћирилским словима - српске књиге се наредних тридесетак година штампају само ту.
- Обновљен Манастир Свети Роман код Ђуниса.
- Три добре жетве у Француској 1796-98 доносе ниже цене али и ниже пољопривредне приходе.
- Мухамед-хан Каџар осваја Машхад и Велики Хорасан, последњи припадник Афшаридске династије Шахрох-шах је мучен да би открио где је благо, од чега је и умро.
- Алојз Зенефелдер изумео литографију.
- Пјер Симон Лаплас: Еxпоситион ду сyстеме ду монде са својом верзијом небуларне теорије.
- Самуел Хахнеманн објавио први чланак о хомеопатији.
- Карл Фридрих Гаус указао који су полигони конструктибилни (конкретно седамнаестерокут), доказао закон квадратне реципрочности итд.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Други руско-персијски рат (1796)
- Википедија:Непознат датум — Болоњска република
Рођења
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Николај I Романов, руски цар
- 16. јул — Жан Батист Камиј Коро, француски сликар
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — Шарлота од Велса, британска принцеза
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Никола Боројевић, српски песник
Смрти
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 16. октобар — Виторио Амедео III од Сардиније, сардинијски краљ
- 17. новембар — Катарина Велика, руска царица
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
