1940
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1940 на Викимедијиној остави.
| |
1940. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар – Други светски рат: Шеф Луфтвафеа и генерал-фелдмаршал Херман Геринг преузима контролу над ратном индустријом у Немачкој, у својству опуномоћеника за четворогодишњи план.
- 6. јануар – Други светски рат: Зимски рат – Генерал Семјон Тимошенко преузима команду над свим совјетским снагама.
- 7. јануар – Други светски рат: Зимски рат: Битка код Раате Роуда – Бројчано надјачане финске трупе одлучно побеђују совјетске снаге.
- 8. јануар – Други светски рат: Зимски рат: Битка код Суомусалмија – Финске снаге уништавају совјетску 44. стрељачку дивизију.
- 9. јануар – Други светски рат: Британска подморница ХМС Старфиш је потопљена у Хелголандском заливу.
- 10. јануар – Други светски рат: Инцидент у Мехелену – Немачки авион који је носио тајне планове за инвазију на Западну Европу принудно слеће у Белгији, што доводи до мобилизације одбрамбених снага у Холандији.
- 19. јануар – Објављен је филм „Три марионете“, „Ју нацистички шпијун!“, први холивудски антинацистички хумористички филм.
- 27. јануар – Други светски рат: Резолуција о миру представљена у Парламенту Јужне Африке одбијена је резултатом 81–59.
- 29. јануар – Три воза на бензински погон који су превозили фабричке раднике сударају се и експлодирају док се приближавају станици Аџикавагучи, линија Јумесаки (линија Нишинари), Осака, Јапан, усмртивши најмање 181 особу и повредивши најмање 92.[1]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
- 2 — 3. фебруар — Заседање сталног савета Балканског споразума (Грчка, Турска, Југославија, Румунија) у Београду - за неутралност.
- 5. фебруар — Савезничка висока команда усвојила планове за помоћ Финској преко Норвешке и Шведске почевши од 20. марта..
- 11. фебруар — У Москви потписан Немачко-совјетски трговачки споразум: СССР извози сировине а Немачка ратни материјал и машинерију.
- 11. фебруар — У Београду основана Југословенско-бугарска привредна комора.
- 11. фебруар — Чеда Милић, старешина мостарске соколске жупе, нападнут са групом сокола у Имотском од стране припадника Хрватске сељачке заштите.
- 12. фебруар — Совјети пробили Манерхеимову линију.
- 15. фебруар — Нова ројалистичка влада Бугарске на челу са Богданом Филовим (до 1943).
- 16. фебруар — Алтмарков инцидент: Британци у норвешким водама заробили немачки танкер "Алтмарк" на коме се налазило 299 заробљених британских трговачких морнара - Норвешка протестује због кршења неутралности.
- 19. фебруар — Председник Парагваја Хосе Феликс Естигарибиа распустио скупштину и укинуо устав, али већ у септембру гине у авионској несрећи када га наслеђује Хигинио Мориниго.
- 19. фебруар — Умро лидер Демократске странке Љубомир Давидовић, наслеђује га Милан Грол.
- 22. фебруар — Мали Тензин Гјатсо постаје 14. Далај Лама, након што је препознат као реинкарнација претходног.
- 22. фебруар — Катастрофални почетак немачке Операције Викингер, пресретања британских рибарских пловила: разарач Леберехт Мас погођен од немачког бомбардера (280 мртвих), Макс Шултз током спасавања налетео на мину (308 мртвих).
- 26. фебруар — Загребачка полиција ухапсила 26 франковаца и екстремиста, међу којима су доктори Миле Будак и Стјепан Бућ. Франковачки листови "Хрватски народ" и "Независност", који су писали оштро против Мачека и ХСС, забрањени 2. марта.
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Катињски масакр масовно погубљење пољских грађана. Јосиф Стаљин наредио је стрељање 15.000 до 22.000 пољских ратних заробљеника
- 12. март — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију.
- 16. март — Брод "Слава" сушачке Атлантске пловидбе налетео на мину у Бристолском каналу и потонуо, страдао један члан посаде.
- 17. март — Званично отворена Југословенско-румунска трговинска комора.
- 18. март — Састанак Хитлера и Мусолинија на Бренерском превоју - Хитлер га обавештава да предстоји офанзива на западу; Италија није спремна али прикључиће се када дође време.
- 19. март — Бомбардовање базе Хорнум на острву Сyлт први је британски напад на немачко тло, три дана након што је нападнута база Скапа Флоу.
- 21. март — Паул Реyнауд је нови француски премијер након што је Даладиер практично изгубио поверење.
- 24. март — Лахорска резолуција Свеиндијске муслиманске лиге тражи стварање суверених држава за муслимане унутар Британске Индије (Дан Пакистана и Дан републике је 23. март).
- 24. март — Ускршња магнетска олуја: поларна светлост и магнетне сметње у Европи, укључујући Југославију, и Америку.
- 28. март — Савезнички ратни савет се договорио да неће склапати сепаратни мир са Немачком и да ће минирати норвешко приобаље, не би ли немачка реакција оправдала интервенцију у Норвешкој (Операција Вилфред).
Април
[уреди | уреди извор]- 9. април — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату.
- 12. април — Велика Британија окупира Фарска Острва како би спречила Немачку да их прва заузме.
- 17. април — Седница Извршног одбора Дунавске комисије у Београду: забрањен превоз ратног материјала без претходне дозволе.
- 19. април — Милан Стојадиновић интерниран из Београда након наводног проналаска "компромитујућег материјала" (места боравка до марта 1941: Рудник, Каран, Илиџа).
- 20. април — Почео генерални штрајк у авионској индустрији у Београду, Земуну и Раковици.
- 21. април — Акробата Драгољуб Алексић први пут летео, изнад Калемегдана, држећи се зубима за авион.
- 22. април — Градски превоз у Београду: кружна аутобуска линија 27 од Народног позоришта до Гробља и Карабурме је заменила две трамвајске линије, чекање је "пет минута" уместо 15-30 (Калемегдан-Гробље и Београд-Земун још у марту).
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Немачка је без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
- 10. мај — Винстон Черчил је изабран за премијера Уједињеног Краљевства уместо Невила Чемберлена.
- 12. мај — Битка на Мези или Друга битка код Седана је одлучујућа немачка победа у бици за Француску.
- 14. мај — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
- 21. мај — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.
- 8. јун — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста, при чему је погинуло више од 1.500 људи.
- 14. јун — Немци су током битке за Француску заузели Париз.
- 17. јун — Совјетска Црвена армија је окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
- 17. јун — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.
- 18. јун — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
- 22. јун — Француска је у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке.
- 9. јул — Битка код Калабрије
- 10. јул — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.
- 10. јул — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену
- 10. јул — У 6.00 Бенито Мусолини је, са балкона Палате Венеција (Palazzo Venezia) у Риму, објавио да ће за шест сати Италија ући у рат са Француском и Британијом
- 11. јул — Маршал Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.
- 21. јул — У Москви проглашене Естонска, Летонска и Литванска ССР (3. 8. укључене у СССР) - два дана касније издата Велесова декларација којим су САД одбиле признати окупацију и анексију (остаје на снази до 1991. и обнове балтичких држава).
- 22. јул — Основана британска Управа за специјалне операције (СОЕ).
- 24. јул — Немци у Ла Маншу потопили француски брод Мекнес са репатрираним морнарима, 416 мртвих.
- 25. јул — Рапорт у Гритлију: командант швајцарске војске Хенри Гуисан се обраћа официрском кору - земља ће се бранити од сваког нападача, макар бајонетима, никада се неће предати ( Национални редут и Операција Таненбаум, неостварени немачки план).
- 27. јул — Пожар у окну Свети Александар алексиначког рудника угља, страдало 11 рудара.
- 29. јул — Хитлер одлаже планирани напад на СССР са јесени на следеће пролеће.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.
- 5. август — Отварање редовног ваздушног саобраћаја Београд – Бар.
- 8. август — Немачко ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату концентрисане нападе на британске градове.
- 9. август — Вилхелм Кајтел потписао директиву Ауфбау Ост ("Изградња на истоку") - припрема за напад на СССР.
- 10. август — Антисемитски закон у Румунији.
- 10. август — Министар просвете Антон Корошец донео одлуку о обавезном учењу немачког језика у гимназијама од првог разреда.
- 12. август — У Италији се покреће случај Даута Хоџе (Даут Хоџа), чамеријског сепаратисте/бандита, коме је пре два месеца неко одсекао главу на албанско-грчкој граници.
- 13. август — Битка за Британију: Адлертаг, почетак главне фазе немачких ваздушних удара на Британију, покушај уништења РАФ, затим напади на луке и индустрију.
- 14. август — У Берлину основано предузеће Југо-Монтан а.д., председник управног одбора је Франз Неухаусен - баве се рударством и обавештајним радом у Југославији. Неухасуен је ове године и на челу Француског друштва Борских рудника а. д. - француски капитал у борским рудницима је истиснут немачким, на ургирање Лавала и Петаина - Лавалу ће то бити поменуто у оптужници после рата.
- 15. август — Битка за Британију: Црни четвртак за Немце, изгубили 76 авиона према британских 34.
- 15. август — Италијанска подморница потопила грчку заштићену крстарицу Елли усидрену код Тиноса.
- 17. август — Адолф Хитлер наређује тоталну блокаду Енглеске.
- 20. август — Винстон Черчил о РАФ-у: "никада у области људског сукоба није толико мноштво дуговало таквој неколицини".
- 20. август — Кинески комунисти покрећу Офанзиву сто пукова против Јапанаца.
- 21. август — Румунија закључила споразум са Бугарском о враћању јужне Добруџе (формализовано 7. 9.).
- 21. август — Лав Троцки умро у Мексику од рана које му је претходног дана нанео агент НКВД-а.
- 24. август — Почиње критична фаза Битке за Британију - напади на РАФ-ове писте; бачене бомбе на западни Лондон, изгледа грешком, на шта ће Британци узвратити бомбардовањем Берлина 25/26. 8.
- 24. август — Немачки бојни брод Бизмарк улази у службу.
- 26. август — Објављена Уредба о мерама у сврху снабдевања становништва и војске хлебом: могућ принудан откуп пшенице, једнолична мељава, "народни хлеб".
- 27. август — Откривен астероид 1700 Звездара (астроном Петар Ђурковић).
- 27. август — Генерал Леклер збацио вишијевске власти у Камеруну, сутрадан се придружили и Француски Конго и Убанги-Шари.
- 30. август — Друга Бечка арбитража: под немачким и италијанским притиском, Румунија уступа северну Трансилванију Мађарској.
- 30. август — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске ("Бечка арбитража") на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској велики део Трансилваније (Ердељ).[2]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Мађарске трупе на челу са регентом Миклошем Хортијем улазе у додељену румунску територију (до 13. 9.).
- 5. септембар — Уз помоћ совјетских ледоломаца немачка помоћна крстарица Комет прешла у Тихи океан.
- 6. септембар — После нереда у земљи, румунски краљ Карол II абдицира у корист сина Михаја I и бежи из земље; Јон Антонеску је премијер са диктаторским овлашћењима (од 14. 9. са титулом Кондукатор); потпредседник владе је шеф Гвоздене гарде Хориа Сима, проглашена је Национална легионарска држава.
- 6. септембар — Откривен астероид 1554 Југославија (астроном Милорад Б. Протић).
- 7. септембар — Луфтвафе под командом Хермана Геринга је започело бомбардовање Лондона.
- 7. септембар — Крајовски споразум: Румунија враћа Бугарској Јужну Добруџу, уз размену становништва (бугарска војска улази 21. септембра).
- 7. септембар — Битка за Британију: немачки дневни напади усмерени на градове уместо РАФ-ових полетишта, у Лондону прва од 57 узастопних ноћи под бомбама (Операција Блиц).
- 8. септембар — Антиратне демонстрације у београдском Кошутњаку, има и мртвих.
- 9. септембар — Италијанско бомбардовање Палестине: 137 погинулих у Тел Авиву.
- 9. септембар — Масакр у Трезни: мађарска војска пуцала на сељане у месту Трезнеа у северној Трансилванији, 93 мртвих; пет дана касније у Ипу убијено 158 Румуна.
- 9. септембар — Војне вежбе на Торлаку код Београда.
- 9 - 16. септембар — Италијанска инвазија Египта: напредовали су стотинак километара, заузели су Сиди Барани (нису напали британску главнину).
- 12. септембар — Британска Тизардова мисија стигла у САД: надају се помоћи америчких индустријских потенцијала за истраживање, заузврат доносе кавитациони магнетрон (део радара) и неке друге проналаске.
- 15. септембар — Луфтвафе изводи највећи напад на Лондон не би ли намамила РАФ у уништење, али Британци односе превагу.
- 16. септембар — У САД потписан Закон о селективној обуци и служби - прва мирнодопска регрутација у историји нације (обухвата око 16 милиона људи).
- 17. септембар — Хитлер одлаже Операцију Морски лав, план инвазије Велике Британије.
- 18. септембар — Британски путнички брод СС Сити оф Бенарес потопљен на Атлантику, страдало 260 особа, од чега 80 евакуисане деце.
- 21/22. септембар — Немачки подморнички "вучји чопор" потопио 11 од 43 брода конвоја ХX 72 на Западним прилазима Британским острвима.
- 22. септембар — У Београду почела продаја једнообразног "народног хлеба".
- 22 - 26. септембар — Јапанска инвазија Француске Индокине: како би се затвориле кинеске руте снабдевања, Јапанци заузимају север територије; Вишијевска Француска је дозволила стационирање јапанских снага али ови прекорачују споразум па долази до борби.
- 23 - 25. септембар — Дакарска битка: неуспешни савезнички покушај да од Вишијевске Француске одузму Дакар у Сенегалу. Француски авиони из Марока и Алжира бомбардују Гибралтар.
- 24. септембар — У Великој Британији уведена одликовања Џорџ Крос и Џорџ Медал.
- 26. септембар — САД уводи ембарго на извоз отпадног метала у Јапан.
- 27. септембар — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.
- 27. септембар — Тројни пакт Сила осовине: Рим-Берлин-Токио.
- 28/29. септембар — Пресељење Бесарапских Немаца: прве групе стигле, након тродневног путовања, у логор код Земуна, одакле настављају за Беч (93.000 људи, настањени су у Пољској).
- 29. септембар — Румунија иступила из Балканског пакта.
- 29. септембар — Два авиона Авро Ансон се сударила изнад Броклесбyја у Новом Јужном Велсу, заглавила се заједно након чега је пилот једног успео да их спусти.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — У Вишијевској Француској донесени први антисемитски закони.
- 4. октобар — Чеони судар брзог и теретног воза код Кусатка, четворо мртвих.
- 5. октобар — У Краљевини Југославији донесене Уредба о мерама које се односе на Јевреје у погледу обављања радња са предметима људске исхране и Уредба о ограничењу школовања лица јеврејског порекла - нпр. на Београдском универзитету, од 118 уписаних би остало 17, плус деца заслужних..
- 7. октобар — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
- 8. октобар — Немачке трупе улазе у Румунију.
- 12. октобар — Торпедиран и потопљен сушачки брод "Орао".
- 14. октобар — На станици Балхам лондонског метроа од немачке авио-бомбе погинуло 66 људи.
- 18 - 19. октобар — Потопљена 32 брода из два савезничка конвоја, најуспешнији напад "вучјег чопора" немачких подморница.
- 19. октобар — Италијани бомбардовали Бахреин - четири бомбардера СМ.82 летела 4.200 км.
- 23. октобар — Састанак Хитлера и Франка у Хендаyе: Франко тражи превелике уступке за улазак у рат (дозволиће добровољце за Источни фронт, Плава дивизија).
- 24. октобар — Састанак Хитлера и Филипа Петена у Монтоире-сур-ле-Лоир.
- 24. октобар — У оквиру раковичког ИМАД (Индустрија мотора - акционарско друштво), отворена фабрика аутомобила, тј. чешких камиона Прага РН.
- 26. октобар — Први лет ловца Норт Американ П-51 Мустанг (у служби од јануара 1942.).
- 28. октобар — Почиње Грчко-италијански рат: италијанска инвазија из Албаније, Битка на Пинду; у Грчкој је то дан Охи (ОXИ, "Не") јер је Јоанис Метаксас одбио ултиматум; почетак Балканске кампање.
- 29. октобар — Британска војска на Криту.
- 31. октобар — Овај дан се сматра за крајем Битке за Британију - победа РАФ-а (ноћ 3. 11. је прва за Лондон без бомбардовања, после 57 дана), мада се разарања настављају.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.
- Председнички избори у САД: Френклин Д. Рузвелт побеђује републиканског противкандидата Вендела Вилкија, и постаје први и једини председник САД који је освојио трећи мандат.
- 7. новембар — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.
- 8. новембар — Италијанска офанзива у Грчко италијанском рату је доживела неуспех после пораза у бици код Елеја-Каламаса.
- 11. новембар — Британци су уништили део италијанске флоте у бази код Таранта, првим нападом са носача авиона.
- 26. новембар — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.
- 27. новембар — У Румунији профашистичка „Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 16. децембар – Други светски рат: Операција Абигејл Рејчел – РАФ бомбардује Манхајм.
- 17. децембар – Председник Теодор Рузвелт, на својој редовној конференцији за новинаре, прво износи оквире свог плана за слање помоћи Великој Британији, који ће постати познат као Закон о зајму и најму.
- 18. децембар — Адолф Хитлер је наредио је Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса”.
- 23. децембар – Други светски рат: Винстон Черчил, у обраћању народу Италије, криви Бенита Мусолинија да је водио своју нацију у рат против Британаца, супротно историјском пријатељству Италије са њима: „Један човек је поставио поверенике и наследнике старог Рима на страну свирепих паганских варвара.“
- 24. децембар – Махатма Ганди, индијски духовни вођа ненасиља, пише своје друго писмо Адолфу Хитлеру, обраћајући му се са „Мој пријатељу“ и тражећи од њега да заустави рат који је Немачка започела.
- 25. децембар – Немачка крстарица Адмирал Хипер напада британски бродски конвој (WS 5A) на путу за Сијера Леоне. Адмирал Хипер потапа један брод, али мора да се повуче због проблема са мотором.
- 27. децембар – Други светски рат: Немачка помоћна крстарица Комет гранатира и тешко оштећује постројења за производњу фосфата на пацифичком острву Науру. Бомбардовање траје сат времена и узрокује губитак 13.000 тона нафте.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Хелмут Јан, немачко-амерички архитекта (прем. 2021)
- 5. јануар — Војислав Мелић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2006)
- 7. јануар — Владица Ковачевић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016)
- 16. јануар — Лепа Лукић, српска певачица
- 17. јануар — Кипчоге Кејно, кенијски атлетичар
- 22. јануар — Џон Херт, енглески глумац (прем. 2017)
- 27. јануар — Џејмс Кромвел, амерички глумац
- 29. јануар — Кетрин Рос, америчка глумица и списатељица
- 30. јануар — Борис Подрека, словеначко-италијански архитекта
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент
- 4. фебруар — Џорџ Ромеро, амерички редитељ, сценариста, глумац, писац и монтажер (прем. 2017)
- 9. фебруар — Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2003)
- 17. фебруар — Матија Барл, словеначки глумац, продуцент и преводилац (прем. 2018)
- 19. фебруар — Сапармурат Нијазов, туркменистански политичар, 1. председник Туркменистана (прем. 2006)
- 20. фебруар — Џими Гривс, енглески фудбалер (прем. 2021)
- 23. фебруар — Питер Фонда, амерички глумац, редитељ и сценариста (прем. 2019)
- 24. фебруар — Денис Лоу, шкотски фудбалер (прем. 2025)
- 27. фебруар — Хауард Хесеман, амерички глумац (прем. 2022)
- 28. фебруар — Марио Андрети, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Оливера Катарина, српска глумица и певачица (прем. 2026)
- 9. март — Раул Хулија, порторикански глумац (прем. 1994)
- 10. март — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент и сценариста (прем. 2026)
- 12. март — Ал Џаро, амерички музичар (прем. 2017)
- 26. март — Џејмс Кан, амерички глумац (прем. 2022)
- 27. март — Остин Пендлтон, амерички глумац, драматург и редитељ
- 29. март — Аштруд Жилберто, бразилска певачица (прем. 2023)
- 30. март — Џери Лукас, амерички кошаркаш
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Волф Калер, немачки глумац
- 8. април — Џон Хавличек, амерички кошаркаш (прем. 2019)
- 12. април — Херби Хенкок, амерички џез пијаниста и композитор
- 13. април — Жан-Мари Гистав ле Клезио, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2008)
- 15. април — Џефри Арчер, енглески књижевник и политичар (прем. 2026)
- 16. април — Маргарета II, краљица Данске
- 25. април — Ал Пачино, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста
- 26. април — Ђорђо Мородер, италијански композитор и музички продуцент
- 30. април — Берт Јанг, амерички глумац, сценариста, писац и сликар (прем. 2023)
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Ленс Хенриксен, амерички глумац и уметник
- 6. мај — Весна Пешић, српска социолошкиња и политичарка
- 9. мај — Џејмс Л. Брукс, амерички редитељ, продуцент и сценариста
- 19. мај — Јан Јансен, холандски бициклиста
- 31. мај — Јован Јовановић, српски редитељ, сценариста, монтажер и теоретичар филма (прем. 2022)
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Рене Обержонуа, амерички глумац, певач и редитељ (прем. 2019)
- 1. јун — Дик Хојт, амерички маратонац и тријатлонац који је на такмичењима гурао свог сина с инвалидитетом Рика (Тим Хојт) (прем. 2021)
- 7. јун — Том Џоунс, велшки певач
- 8. јун — Ненси Синатра, америчка музичарка и глумица
- 23. јун — Вилма Рудолф, америчка атлетичарка (прем. 1994)
- 23. јун — Стјуарт Сатклиф, енглески сликар и музичар, најпознатији као првобитни басиста групе The Beatles (прем. 1962)
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Филип Давид, српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (прем. 2025)
- 6. јул — Нурсултан Назарбајев, казахстански политичар, 1. председник Казахстана (1991—2019)
- 7. јул — Ринго Стар, енглески музичар и глумац, најпознатији као бубњар групе The Beatles
- 13. јул — Патрик Стјуарт, енглески глумац
- 18. јул — Џејмс Бролин, амерички глумац, продуцент и редитељ
- 24. јул — Ден Хедаја, амерички глумац
- 26. јул — Звонимир Петричевић, хрватски кошаркаш (прем. 2009)
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Мартин Шин, амерички глумац
- 19. август — Џони Неш, амерички музичар и глумац (прем. 2020)
- 28. август — Роже Пенжон, француски бициклиста (прем. 2017)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Полин Колинс, енглеска глумица (прем. 2025)
- 5. септембар — Ракел Велч, америчка глумица и модел (прем. 2023)
- 7. септембар — Дарио Арђенто, италијански редитељ, продуцент, сценариста и филмски критичар
- 11. септембар — Брајан де Палма, амерички редитељ и сценариста
- 14. септембар — Лари Браун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
- 22. септембар — Ана Карина, данско-француска глумица, редитељка, сценаристкиња и певачица (прем. 2019)
- 24. септембар — Славен Замбата, хрватски фудбалер (прем. 2020)
- 30. септембар — Здравка Крстуловић, хрватска глумица (прем. 2003)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Милена Дравић, српска глумица (прем. 2018)
- 9. октобар — Џон Ленон, енглески музичар и мировни активиста (прем. 1980)
- 14. октобар — Клиф Ричард, енглески музичар и глумац
- 16. октобар — Бери Корбин, амерички глумац
- 19. октобар — Мајкл Гамбон, ирски глумац (прем. 2023)
- 23. октобар — Пеле, бразилски фудбалер (прем. 2022)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Елке Зомер, немачка глумица, забављачица и уметница
- 11. новембар — Божидарка Фрајт, југословенска глумица
- 15. новембар — Сем Вотерстон, амерички глумац, продуцент и редитељ
- 15. новембар — Роберто Кавали, италијански модни дизајнер (прем. 2024)
- 21. новембар — Наталија Макарова, руска балерина и кореографкиња
- 22. новембар — Тери Гилијам, британски сценариста, редитељ, аниматор, глумац и комичар
- 25. новембар — Јан Јонгблуд, холандски фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 27. новембар — Брус Ли, хонгконшко-амерички глумац, редитељ, мајстор борилачких вештина и филозоф (прем. 1973)
- 30. новембар — Јован Радовановић, српски музичар, комичар и глумац
Децембар
[уреди | уреди извор]- 19. децембар — Звонко Бего, хрватски фудбалер (прем. 2018)
- 21. децембар — Френк Запа, амерички музичар и сатиричар (прем. 1993)
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Михаил Булгаков, руски књижевник
- 26. март — Спиридон Луис, грчки атлетичар
Април
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Ема Голдман, америчка анархисткиња и филозоф
Јун
[уреди | уреди извор]- 22. јун — Владимир Кепен, руско-немачки географ и метеоролог
- 28. јун — Итало Балбо, италијански маршал
- 29. јун — Паул Кле, немачко-швајцарски сликар
Август
[уреди | уреди извор]- 21. август — Лав Троцки, руски револуционар
- 21. август — Џозеф Џон Томсон, енглески хемичар
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Никола Иванов, бугарски генерал
- 11. септембар — Милан Јовановић Батут, српски лекар
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Мануел Азања, шпански политичар
- 9. новембар — Невил Чемберлен, британски политичар
- 27. новембар — Николаје Јорга, румунски политичар, историчар.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 14. децембар — Антон Корошец, југословенски политичар
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Methotrexate”. Reactions Weekly. 1919 (1): 363—363. 2022-08-13. ISSN 1179-2051. doi:10.1007/s40278-022-21305-0.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Рођен Корнелије Станковић”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
